Konflikti na poslu

Konflikti u radnoj sredini mogu dovesti do disfunkcionalnog ponašanja koje dovodi do indistinkcija u komuniciranju unutar radne grupe i do donošenja neprihvatljivih odluka koje se odnose na radne zadatke i poslove uopšte. Svakako da će takvo vođenje poslova biti okarakterisano kao društveno neprihvatljivo i štetno. Prisustvo konflikta u radnoj sredini može da dovede do ozbiljnog poremećaja u funkcionisanju integralnog društvenog mehanizma. S toga je postament za praktično i racionalno izvršavanje bilo kakvih poslova odsustvo konflikta u sferi rada. Pored toga odsustvo sukoba u sferi rada je neophodno za koordinaciju i adekvatno usklađenu participaciju svakog člana unutar radne grupe.

Atmosfera rada se sastoji iz složenih struktura u okviru kojih se nalaze različite radne grupe čiji su položaji veoma različiti u organizacionom, tehnološkom, političkom, ekonomskom, kulturnom i u svakom drugom pogledu. Svaka radna grupa ima svoj unutrašnji sistem odnosa, specifiču kulturu, vrednosti, pravila, uloge i razna mesta. U tolikoj različitosti konflikti su deo realnosti. Dovoljno je da neka grupa ili zaposlenik iz radne grupe ne bude zadovoljan zbog materijalnih sredstava ili zbog lišenosti nekih prava, mogućnosti ili neke uskraćenosti, pa da spontano stupi u borbu za poboljšanje svog položaja i neizvršavanje onoga što članovi grupe od njega traže. To je dovoljan razlog za postojanje konflikta u radnoj sredini, bio on otvoren ili latentan, iako u toj radnoj sredini postoji relativno dobar koherentan odnos i odsustvo dezintegracije.

Konflik ima isključivo razornu funkciju na funkcionisanje društva. I najmanji sukob unutar radne grupe ili u oviru nekog preduzeća ili organizacije, kao i indisponiranost pojedinih članova, može da dovede do negativnih posledica po sam rad zaposlenih i kao takav da bude okvalifikovan od strane društva kao neko ko osporava društveni poredak i vrednosti. Rezultat ovoga može se ogledati u tome što su pravo i dostojanstvo radne grupe i pojedinca uništena i pogažena putem ponašanja i stavova onih koji su na privilegovanim položajima. Naročito jaki konflikti mogu da izbiju kada ljudi sa privilegovanim položajem imaju tendenciju ka eksploataciji. U takvim slučajevima konflikti mogu prerasti u veoma ozbiljne društvene sukobe.

Konflikti mogu da postoje i u radnim sredinama gde vladaju reakcionarni upravljači ćiji se stavovi i ponašanja sukobljavaju sa društveno usvojenim modernijim i civilizovanijim stavovima. To je ujedno i jedan od najčešćih konflikata koji se mogu javiti u svakom društvu.

Konflikt može da proizvede i karijerizam. Reč je o sukobima između starijih i mlađih ljudi. Naime, veliki broj starijih zaposlenika pokazuje radnu sposobnost i sposobnost adaptiranja na neke novije i savremenije metode rada. Sa druge strane, javljaju se mladi ljudi željni karijere i sa progresivno tendencioznim stavovima. Tu dolazi do otvorenih i latentnih konflikata najviše iz dva razloga. Prvo, jedan broj ljudi u starosti može da izgubi radnu sposobnost što služi mladima za izgovor da stariji ne treba da rade. Drugo, mladi ljudi zbog prisustva neraspoloženja i nezadovoljstva u napredovanju u karijeri mogu okriviti starije ljude što i dalje drže neko radno mesto ili što su još uvek radno angažovani.

Konflikti se pojavljuju i kada su u pitanju politička strujanja i religiozne grupe koje imaju važan uticaj na rad uopšte. Naime, ljudi se još od detinjsta uče kako da se odnose prema radu. Vremenom se prihvata jedan određeni stav i kao takav postaje deo ličnosti. Međutim, vreme donosi nove verzacije koje se odnose i na promenu u političkim stavovima i promenu u pogledu na religijska gledanja. Individualno je ko će kakvo imati političko stanovište i ko će kojim religioznim grupama pripadati. U okviru jedne organizacije ili preduzeća rade ljudi koji često pripadaju zavađenim političkim strujanjima i različitim religioznim grupama koje se međusobno iz nekih razloga ne trpe. Nažalost, često se dešava da dođe do pojave konflikata koje prerastaju u međusobne sukobe i svađe unutar radnog kolektiva. Ovakva međusobna despektiranja se svakako negativno odražavaju na rad i poslovnost firme.

U sferi rada nalazi se veoma širok i čitav niz posebnih slojeva ljudi koji su međusobno različiti po svom društvenom mestu, starosti, po nivou obrazovanja, tipu kulture, individualnim vrednostima, sposobnostima, mogućnostima, sa širokim skalama različitosti u egzistencijalnim situacijama. Svaki od tih uslova života utiče na ponašanje i rad pojedinca. Pored toga, stavovi i ponašanja zaposlenih treba da su usklađeni sa životnom situacijom, kao i sa društvenom i radnom grupom kojoj pripadaju. Zbog svega ovoga teško je izbeći pojavu konflikata u radnoj sredini, ali ipak zbog njihove razorne moći, svaka osoba i radna grupa trebaju imati volju za to što rade i da ulože trud kako bi pojave konflikata mogla biti svedena na što manje razmere.