Nesposobnost racionalnog suočavanja sa problemima

Problemi su pitanja koja traže odgovore, zadaci koji čekaju na svoja rešenja. Oni su svakodnevno zastupljeni u našim životima i kao sporna pitanja zahtevaju od nas što racionalnije i korektnije postupke u odnosu na svaki pojedinačan problem. To je zadatak koji treba da se izvrši na odgovoran način uz što korektniju procenu i oprezno pristupanje njegovom rešavanju.  S toga je raciocinacija najbolje stredstvo u borbi protiv problema.

Odnos i pristup rešavanju problema treba da bude krajnje odgovoran. Za njihovo rešavanje treba prihvatiti samoodgovornost kao i stvar koja treba da bude isključivo naša. Problemi ne nastaju samo zbog spoljnih uzroka. U mnogim slučajevima osoba sama doprinosi stvaranju problema. Temelj za korektan pristup rešavanju problema se zasniva, pre svega, na psihičkom razvoju ličnosti. Od psihičke zrelosti i stabilnosti će u većini slučajeva zavisiti i samo rešenje problema. Ako su ograničenja vezana za racionalno vladanje koja za posledicu ima umanjenje ličnih potencija i kapaciteta, osoba sebe može dovesti u nezavidan položaj. Takođe će se pojaviti nesposobnost da se kroz rad proveri ono što se zaključilo na osnovu mišljenja i dokaza.

Oprezno pristupanje ka rešavanju problema je važno i zbog toga što se spoljašnji svet, više ili manje, razlikuje od našeg unutrašnjeg sveta. S toga bi bilo pogrešno mislit da se pristup problemu može izvršiti na jedan potpuno siguran način, bez rizika za preuzimanje odgovornosti nekih eventulnih nepredviđenih ili neizvesnih okolnosti koje mogu dovesti do još složenijih problema. Kako nam život nikada sve ne otkriva, s toga se mi sa sigurnošću nikada ne smemo osloniti samo na neke dokaze kojima trenutno raspolažemo. Prilikom pristupanja u rešavanju problema naše mišljenje i akcije moraju se temeljiti samo na najboljim procenama u pogledu neizvesne budućnosti. To je put koji može kriti i neke prepreke koje mi iz nekih razloga nismo mogli uočiti. Raciocinacija koja se temelji na našoj najracionalnijoj proceni znači samo procenu verovatnoće, ali kada se pristupi rešavanju samog problema mogu se desiti nepredviđene okolnosti koje dovode do nezadovoljavajućeg rezultata prvobitnih procena.

Često se dešava da sama osoba doprinese stvaranju problema. To je slučaj kada odbrambeni mehanizmi gospodare osobom usled prisustva jakih motiva ili snažnih emocija koje mogu zamagliti vid do mere iskrivljenja dokaza koji su očigledni. To se naročito dešava psihički nestabilnim ličnostima koje zauzimaju stav samoobmane. Na primer, pojedinac kojim vlada potreba za dominacijom će pokazivati tendenciju za dominacijom nad nekom osobom ili nekom grupom ljudi nad kojima ne mogu uspostaviti dominaciju, jer se radi o stabilnim i jakim ličnostima. Ali on neće sebi priznati da je njegov postupak neopravdan i pogrešan, te će pristupiti racionalizaciji umesto da problem rešava tamo gde on zaista i postoji. Ove ličnosti pristupaju rešavanju problema na način koji je usmeren u pravcu lične nadmoći, a što je za njih jedino i važno. Zapravo, njihova se potreba za dominacijom temelji na osećanju inferiornosti.

Kada se problemi nalaze unutar samih ličnosti, a odbrambeni mehanizmi predstavljaju prepreke za racionalno rešavanje takvih problema, pojavljuju se psihičke prepreke koje onemogućavaju upotrebu empiričnih stavova, koje uništavaju sposobnosti percepcije i apercepcije spoljašnje situacije u svoj njenoj složenosti. Time se ograničava sposobnost sopstvenom organizmu u odmeravanju potreba i prohteva u njihovoj srazmernoj težini i snazi. Razlog tome je što svesno učešće ličnosti biva zamenjeno nesvesnim ili se ograničava zbog zamagljenog vida i iskrivljene svesti. Samim tim je nemoguće predpostaviti sam tok akcije, ali i problema koji se mogu naći na realizacionom putu koji vodi ka determinisanim zadovoljenjima. Posledice ovakvih stavova su često katastrofalne po samu ličnost, jer dolazi do jačanja negativnih emocija, kompleksa inferiornosti a sama osoba često pristupa prihvatanju fatalnih ili sujevernih rešenja, od kojih se strahovi još više pojačavaju. Problemi se pretvaraju u konflikte, a sama osoba zapada u sve veće konfliktne situacije.

Unutrašnje prepreke dovode do jačanja negativnih emocija, ali i do ograničavanja onih sposobnosti koje se prema svojim funkcijama automatski uključuju u proces rešavanja problema. Bez ličnih sposobnosti i zalaganja nemoguće je zamisliti rešavanje problema.

Kompleks inferiornosti predstavlja jednu od glavnih teškoća i prepreka u borbi protiv problema. On dovodi do neravnoteže u samopouzdanju ličnosti, što znači da osoba koja poseduje ovaj kompleks može da zauzme stav u kome će se prikazivati sa preterano i premalo samopouzdanja. Štaviše, oba kompleksa stoje jedan s drugim u vezi. Zapravo, što osoba poseduje veći kompleks inferiornosti, ona više teži za iskazivanjem svoje nadmoći, koja predstavlja jedan od puteva ili načina za pokušaj prikrivanja ili potiskivanja kompleksa inferiornosti koji je ovladao tom osobom. Razlog ovome treba tražiti u podsvesnom pokušaju uma da spase obraz. Zbog toga se može primetiti da osoba sa jakim osećajem inferiornosti može izgledati preterano uobražena, arogantna i sl. bez ikakvog razloga koji bi mogao da predstavlja neko racionalno objašnjenje za zauzimanje takvog stava. U ovom slučaju se može reći da podsvest preterano dokazuje sebe.

Nasuprot tome često se dešava da kompleks inferiornosti čini ličnost nesigurnom, što može dovesti osobu do pomisli da su drugi uvek u pravu, da oseti strah da bilo šta preduzme bez ičije pomoći, da oseti strah da joj drugi mogu nauditi ili će se povinovati tuđim prohtevima. Gubitak samopouzdanja može ozbiljno da ošteti potencije, volju i kapacitete ličnosti. Čak i kada osoba poseduje sposobnosti za rešavanje nekih problema, ona može zbog osećanja straha koji joj nameće kompleks inferiornosti, pomoć potražiti od svakog drugog osim od same sebe.

Racionalno rešavanje problema zahteva suočavanje sa realnom situacijom. Ali kompleks inferiornosti dovodi do pojave strahova. On je uzrok strahu koji se javlja pri svakom pokušaju rešavanja problema, te će osobe kojima vlada ovaj kompleks imati želju i potrebu za begom iz realnog u nerealno. Drugim rečima, realnost će biti zamenjena nekom situacijom ili prilikom koja ih ne može uplašiti i gde će doći do izražaja njihova prividna superiornost.

Hronično posedovanje ovog kompleksa svakako ima katastrofalne posledice kada su u pitanju problemi i njihovo racionalno rešenje. Tendencija za podcenjivanjem sopstvenih kapaciteta i potencijala dovodi osobu do nepromišljenih i inkorektnih postupaka, ne samo kada je racionalno rešavanje problema u pitanju, već i kada je potrebno samostalno doneti stvarnu odluku o izboru opcije. Nezadovoljstvo se pojavljuje i na terenu materijalnih dobara, tako da tendenciozan stav koji je večito uperen za sve većim posedovanjem materijalnih dobara, može dovesti osobu do sve većih problema zbog pogrešnih poteza.

Nesposobnost za realno i racionalno rešavanje problema može dovesti, ne samo do njihovog uvećanja i složenosti, već samu osobu koja pokazuje inkapacitet za njihovo rešenje, može uvući u prave konfliktne situacije.