Izvori frustracija u radu

U toku obavljanja svakodnevnih poslovnih obaveza, osoba nailazi na razne prepreke i probleme koje same po sebi nisu nešto što obavezno stvara osećaj osujećenosti i traumatizacije. Ipak, frustracije na poslu su neizbežne. One su povezane s aktivnošću usmerenom na postizanje realizacije krajnjeg cilja koje su u bilo kom obliku uvek društveni proizvod i koji su kao takvi inkorporirani u ličnost. U odbrani od frustracija zajedničkim snagama učestvuju mentalni kapaciteti i vlastite sposobnosti zaposlenih. Osoba nekada prihvata destinacije koje su izraz društvenih nastojanja i onda kada one ne odgovaraju njenim sposobnostima i razvojnim mogućnostima. Međutim, svaki nametnuti cilj na poslu koji ne odgovara ličnosti osobe, može da ima za posledicu pojavu frustracija.

Frustracije na poslu dovode do gubitka na snazi  kapaciteta i potencijala koje postoje u okviru same ličnosti zaposlenih i koje se na kraju svode na minimum. Pojava frustracija kod zaposlenih dovodi do pokazivanja indiferencije zbog nedostatka motivacije ili nekih ličnih sposobnosti, što često dovodi do neuspeha i gubitka volje za obavljanjem posla. Pojava frustracija na poslu može dovesti do toga da svaka pa i ona najmanja prepreka na poslu može izgledati nesavladiva, kada može doći do pojave osećanja nezadovoljstva, inferiornosti, depresije ili agresivnosti što za posledicu ima gubitak vere i volje za rad. Ukoliko frustracija postane inkorporirani deo psihičkog života ličnosti, može se predpostaviti da će u budućnosti dirigovati ponašanjem na poslu, zbog čega može doći do velikog broja inkorektnih poteza koji mogu ugroziti posao, ali i ozbiljno narušiti kvalitet života.

Izvori frustracija na poslu mogu biti prepreke i problemi koji se svakodnevno javljaju kroz izvršenje poslovnih obaveza. Sukobljavanje sa njima može da se odrazi na deranžman u poslu, jer dolazi do pojave negativnih emocija i nervnih napetosti. Pored toga što se pokušaj njihovog uspešnog rešavanja može negativno odraziti na posao, negativne emocije i nervna napetost kod pojedinih zaposlenika koji se iz nekih razloga ne mogu nositi sa frustracijama na racionalan način, ali i zbog nedostatka samokontrole, mogu pojačanu tenziju da prenesu na ceo kolektiv. Kod pojedinih zaposlenika frustracije mogu doprineti da se na pojavu i najmanje prepreke na poslu odgovara emocionalnim ispadima prema ljudima u radnom okruženju. Zbog takvog ponašanja trpe i posao i kolektiv.

Svaka promena u poslu zahteva novu adaptaciju. Promene mogu doći spolja, odnosno od ekonomskih i političkih sredina koje su izvan organizacija i preduzeća. Kada se radi o unutrašnjim promenama treba istaći finansijska primanja, izmenu u broju zaposlenih, novi raspored radne snage ili gubitak dosadašnjeg statusa, neizvesnost u sticaju novog položaja ili u zadržavanju do tadašnjeg radnog mesta, promenu tehnike rada i instrumenata. Naročite su promene koje dolaze izvan preduzeća, koje se odnose na nešto novo i koje sa sobom donose i određeni rizik. S toga ove promene izazivaju napetost, strahovanja, nemir, deprimiranost, pojavu agresivnih i depresivnih stanja, jer ove promene dovode do poboljšanja položaja nekih ljudi, dok drugi propadaju. Sve to  može da predstavlja izvor frustracija u poslu, jer su za većinu zaposlenih ove promene neprijatne.

Izvor frustracija na poslu može da predstavlja autoritet, odnosno kada jedna osoba ili omanja grupa ljudi ima vlast i superioran položaj ili poziciju u odnosu nad ostalim radnim osobljem. Zbog toga može doći do velikog broja inkorektnih poteza koji mogu ugroziti posao. Na primer, direktor u okviru jedne organizacije može da bude nezainteresovan, nestručan ili nepromišljen prema poslu za koji je nadležan ili može pokazati neodgovornost prema radnom osoblju, što može dovesti do katastrofalnih posledica. Međutim, on je autoritet i ima prevlast u odlučivanju nad ostalima u kolektivu. Svakako da u poslu mora da postoji direktor i radnik, ali se taj odnos može uspostaviti jednom drugom vrstom autoriteta, koji će dati za pravo ostalima u kolektivu da slobodno iznose svoja mišljenja i stavove, da slobodno izlažu svoje zahteve i sl. U tom slučaju kada dođe do pojave nekih frustracionih situacija, na primer, ako neki od stavova ne naiđe na odobravanje, autoritet i odnos koji je već izgrađen u poslu se ne gube. U suprotnom, ukoliko autoritet deluje kao sila koja blokira, sigurno je da će podsticati razvoj frustracija na poslu. Autoritet u poslu je neophodan, ali se on mora udaljiti od oslanjanja na formalna prava koja su usmerena na štetu demokratskog odlučivanja.

Nemogugućnost zadovoljenja važnih motiva, nemogućnost realizacije krajnjeg cilja ili izvršenje nekog važnog zadatka mogu navesti ljude da reaguju na različite načine. Greške i neuspesi su svakako ponekad, više ili manje, prisutni u životima ljudi, ali kako će ko to tumačiti zavisiće od individualnog razvoja, procesa socijalnog učenja, kakva je pojedinac razvio sredstva kontrole i upravljanja svojim reakcijama u stresnim situacijama i situacijama frustracije. Neko ko poseduje samopouzdanje i ko je psihički stabilan, najverovatnije će pristupiti samopreispitivanju kako bi uvideo realan razlog za svoje eventualne greške ili neki neuspeh. To je konstruktivna reakcija na frustraciju, kada se kod osobe postiže promena psihološkog stanja pod uticajem tenzije, koje dovodi do olakšanog postizanja cilja. Na primer, usavršavanje, pojačan napor da se dođe do cilja, izbor drugog uspešnijeg načina ili zamena prvobitnog cilja alternativnim kojim bi se, takođe, mogao realizovati željeni cilj ili motiv ili redefinisanje situacije. Ako osoba smatra da može ostvariti cilj koji je već pokušala ranije da ostvari, pokušaće ponovo uz predhodnu spekulaciju, introspekciju, analizu i predpostavku inkonvenijencija koje se eventualno mogu naći na putu do realizacije određenog cilja. Na taj način će se sačuvati integritet i dostojanstvo sopstvene ličnosti.

Na greške tokom rada, kao i na prepreke i probleme, treba gledati kao na nešto objektivno i realno, koje osoba, da bi uspela u nekom svom poduhvatu, treba rešavati na što racionalniji način. Istrajnost i napredak u poslu, kao i adekvatno nošenje sa vlastitim greškama tokom rada je karakteristika mentalno zdravih ljudi. Međutim, problem se javlja kada se na neuspeh u poslu i na nemogućnost realizacije ciljeva i motiva sasvim drugačije reaguje. Na primer, povlačenje u sebe, izbegavanje radnih zadataka, agresivno ponašanje, nepromišljeno donošenje druge odluke koja može dovesti do još većih problema ili neuspeha. Takođe se mogu pojaviti negativne emocije koje kao posledica frustracije mogu postati sve snažnije i kao takve mogu narušavati samopoštovanje i voditi do stanja anksioznosti. U tom stanju možemo govoriti o štetnim, destruktivnim reakcijama na frustraciju kada dolazi do ozbiljnog narušavanja samopoštovanja. Osoba u odbrani samopoštovanja počinje sebe da predstavlja pred sobom i drugima na svaki mogući način koji može da prikrije neuspeh.

Dugotrajno stanje frustriranosti usled nemogućnosti realizacije ciljeva i motiva, kako u radu tako i u životu uopšte, vodi u dezorganizovano ponašanje i anksioznost. Dolazi do narušavanja kvaliteta života i usled dugotrajnog delovanja i do psihopatoloških stanja.

Svaka osoba se kroz samostalno uspešno rešavanje problema i adekvatno rešavanje grešaka u radu hrani sopstvenim uspesima, jača svoj karakter, razvija sposobnosti i pretvara se u jednu jaku i stabilnu ličnost. Samo samostalnim pristupom radu i samostalnim nošenjem i rešavanjem svih prepreka i grešaka koje su neizbežan deo svakog posla, osoba kao jedna praktična ličnost može da pokaže prevalenciju naspram frustracija koje se javljaju na poslu i u radu uopšte. Racionalno suočavanje sa preprekama i shvatanje neophodnosti odlaganja trenutnog zadovoljenja potreba, vodi socijalizaciji ličnosti. U tom slučaju frustracija može imati pozitivno dejstvo.