Ljudski resursi u strategijskom upravljanju

Strategije ne primenjuju samo top menadžeri, odnosno rukovodioci, već i svaka osoba koja je zaposlena u toj organizaciji. To znači da svaka osoba unutar jedne organizacije igra određenu ulogu u strategijskom upravljanju. Zapravo se svi zaposleni u jednoj organizaciji nose sa problemima i izazovima strategijskog upravljanja na različit način. Zaposleni iz bilo kojeg sektora i na bilo kom organizacionom nivou ili poziciji, formulišu, sprovode i procenjuju strategije za koje se nadaju da će pomoći organizaciji da realizuje željeni učinak, bilo da doprinosi usklađivanju organizacionih jedinica, poslovnih divizija, odeljenja ili poslovne aktivnosti organizacije.

Nema sumnje da top menadžment jedne organizacije igra značajnu ulogu u procesu strategijskog menadžmenta. Oni su glavni stratezi, arhitekte organizacione strukture, ključni donosioci odluka, vizionarski lideri unutar organizacije, kreatori informacionih sistema, posmatrači i tumači promena u okruženju i kreatori strategija. Ipak, treba napomenuti da u procesu strategijskog menadžmenta zaposleni na ostalim nižim nivoima unutar organizacije imaju značajnog udela u tom procesu. Dužnosti poput sprovođenja predhodno formulisane strategije u delo, nadgledanje, vođenje i izvršavanje određenog dela posla će biti njihova dužnost.

Zaposleni unutar organizacije bi trebalo da nadgledaju sprovođenje i ishod učinka strategija koja se primenjuje. Ukoliko se ispostavi da ishod učinka ne ispunjava zadata očekivanja ili strategijske ciljeve, sama strategija ili proces sprovođenja bi morali da se modifikuju ili u potpunosti izmene.

Princip na osnovu koga funkcioniše strategijski menadžment ima uticaj na krajnje poslovne performanse jedne organizacije. Top menadžeri jedne organizacije igraju značajnu ulogu u procesu strategijskog menadžmenta. Oni su ti koji snose punu odgovornost za svaku donetu odluku i postupak svakog zaposlenog u okviru organizacije. Izvršni ili viši menadžeri (generalni direktor, finansijski direktor, direktor proizvodnje i sl.) su ključni kreatori strategije, tumači promena i donosioci odluka. Njihovo visokoobrazovano znanje i iskustvo im daje sposobnost da predvide promene u okruženju, stvore viziju za budućnost, održe fleksibilnost, razmišljaju strategijski i sarađuju sa ostalima unutar organizacije kako bi se uvele određene promene koje će osigurati opstanak i prosperitet organizacije u budućnosti.

Top menadžeri su obavezni da obezbede efektivno strategijsko liderstvo. Oni su ti koji imaju sposobnost da predvide promene u okruženju, stvore viziju za budućnost, održe fleksibilnost, razmišljaju strategijski i sarađuju sa ostalima unutar organizacije.

Kada se radi o donošenju strategijskih odluka, zadatak top menadžmenta jeste usredsređivanje na shvatanje i analiziranje toga šta je to što jednu delatnost čini atraktivnom, postavljanje novih smernica i pravila za procenu učinka kako bi se modifikovala ili promenila strategija. Zaposleni i menadžeri na srednjim i nižim nivoima u organizaciji će najverovatnije biti zaduženi za evaluaciju strategije, ali će preduzimati i sve neophodne korake koje će zahtevati novonastala situacija.

Donošenje etički ispravnih odluka i prakse organizacije podrazumeva postojanje principa kojima se definišu ispravne i pogrešne odluke i ponašanje. Etički faktori i standardi bi trebalo da igraju ulogu u strategijskom upravljanju. Etika bi trebala da se tiče kako zaposlenih, tako i organizacije. Etika bi trebala da bude deo procesa strategijskog menadžmenta. To bi za strategijsko upravljanje značilo uvođenje etičkih implikacija krajnjih rezultata strategijskih odluka i postupaka.

Etika bi trebala da se u radu izražava na različite načine, naročito kada je u pitanju odnos između zaposlenih, ali i odnos zaposlenih prema zadacima unutar organizcije. To je razlog zbog čega bi etika trebala da bude deo procesa strategijskog menadžmenta.

Takođe, poznato je da lideri koji su donosili strategijske odluke koje su bile moralno ispravne, na primer, vodeći računa o zdravlju ljudi ili kroz sprovođenje kampanja za zaštitu zdravlja zaposlenih, pored toga što su postupili moralno, doprineli su i povećanju profita organizacije. Donosioci strategijskih odluka koji su se opredeljivali za razvoj i sprovođenje prodajne strategije koja se ticala problema značajnog za kupce, ne samo da su moralno ispravno postupili, već su proširili opseg poslovanja i doprineli porastu prodaje u kompanji. Sasvim su jasne etičke implikacije na strategijsko upravljanje.

Treba napomenuti da jedna studija ukazuje na činjenicu da su donosioci strategijskih odluka koji poseduju sve ili dovoljno informacija, a da su pri tom koristili analitičke tehnike, donosili efektivnije strategijske odluke. Organizovan sistematski pristup procesu strategijskog menadžmenta svakako će pozitivno uticati na organizacione performanse što će pomoći opstanku organizacije na globalnom tržištu.

Svaka organizacija bilo kojom delatnošću da se bavi i bilo kog pravnog oblika ona bila, treba da ima svoju svrhu ili cilj poslovanja, a samim tim i viziju. Vizija predstavlja svrhu poslovanja jedne organizacije, ono zbog čega organizacija postoji. Ukoliko rukovodiocima organzacije pođe za rukom da iznesu jasnu viziju, članovi organiacije će biti više motivisani da ulože dodatni trud i napor za njenu realizaciju.

Svaka organizacija ima usađena uverenja i vrednosti o tome šta treba da bude, kao i uverenja i vrednosti o svom poslovanju. Stoga vizija jedne organizacije treba da prati ta uverenja, jer se ona tiču stvari koje su od suštinskog značaja za datu organizaciju. Nadalje, vizija bi trebalo da istakne sve ključne stvari i vrednosti organizacije. To je bitno iz razloga što zaposleni unutar organizacije mogu da zaključe kakvo se ponašanje od njih očekuje, odnosno šta je prioritetno za određivanje njihovog ponašanja i šta je to što organizacija vrednuje. Na primer, to može da bude ponašanje koje se odnosi na poslovanje koje je etički ispravano ili da se poslovanju pristupa na odgovoran način ili da se stavlja akcenat na kvalitet ili da bude lider u nekoj delatnosti itd. Zbog toga je bitno da u okviru definicije vizije budu istaknute ključne vrednosti poslovanja jedne organizacije.

Vizija bi trebalo da sadrži kratak opis posla koja bi bliže odredila opšte ciljeve. Opšti ciljevi se razlažu na specifične ciljeve za čije ostvarenje treba da se zalažu svi zaposleni unutar posla. Drugim rečima, opšti ciljevi služe da zaposleni unutar organizacije ujedine svoje napore za postizanje zajedničkog krajnjeg cilja. Zato je organizaciona vizija misao vodilja prilikom donošenja svake upravljačke odluke.

Misija je iskaz o poslovima koje određene organizacione jedinice obavljaju. Iskaz o misiji svake jedinice istovremeno je usklađen sa organizacionom vizijom. Zato organizacija može da ima nekoliko potencionalnih misija koje doprinose ispunjavanju organizacine vizije. Iskaz o misiji pruža opšti uvid u svrhu poslovanja svake organizacione jedince pojedinačno, odnosno posla kojim se data organizaciona jedinica bavi i njenih ciljeva. Prilikom donošenja strategijskih odluka i njihovog sprovođenja u delo, iskaz o misiji se nalazi u središtu pažnje zaposlenih. Delotvorna organizaciona misija i vizija bi trebalo prevashodno da održavaju posvećenost organizacije društvenoj odgovornosti i donošenju etički ispravnih odluka.