Agresivno ponašanje u poslovnom okruženju

Ljudi po pravilu veruju da je njihovo ponašanje na poslu razumno, logično i primereno. Ali razumno, logično i primereno ponašanje na poslu kod zaposlenih koji rezonuju na temelju prosocijalnih ideologija koje su usvojili tokom socijalizacije nije isto kao za pojedince koji u svom rezonovanju koriste racionalizaciju svojih ponašanja. Zaposleni koji koriste racionalizaciju svojih ponašanja, agresivne metode im izgledaju logičnije. Važnost za razumevanje organizacijskog ponašanja zaposlenih je od izuzetnog značaja, jer zaposleni pojedinci sa agresivnim ponašanjem stvaraju toksičnu radnu atmosferu.

Agresivni pojedinci su pravi izazov u sakodnevnom radu za svako odelenje i za svaki tim. Većini zaposlenih se ne sviđaju agresivne kolege. Zaposleni ih doživljavaju kao neprijatno glasne, nepravedne, nepredvidljve, besmislene, provokativne i neumoljive.

Pojedinci sa agresivim ponašanjem su često nemilosrdni prema drugima u radnom okruženju. Kada o sebi govore služe se lažima kako bi sebe uzdigli iznad ostalih. Većina zaposlenih njihove laži o sebi opisuju da su “do tačke boli”. Neke kolege ih se pomalo plaše te ih zbog toga izbegavaju ili zauzimaju povladljiv stav, dok ih drugi jednstavno dovode do afektivnih reakcija.

Ponašanje agresivnih pojedinaca je drugačije. U komunikaciji sa drugima su zahtevni i naredbodavni. Govore glasno, kritikuju i demorališu druge u svom poslovnom okruženju uz agresivnu gestikulaciju. Prekidaju druge u toku govora, nikada ih ne zanima mišljenje drugih. Čak naprotiv, retko kada mogu da slušaju druge šta imaju da kažu. Teško tolerišu kritiku. Često optužuju druge i nalaze krivce za svoje greške, jer svoje greške ne priznaju. Započinju konflikte i potkopavaju šefov autoritet, a po pitanju izvršavanja radnih zadataka pokazuju neodgovornost.

Oni su brilijantni u verbalnim napadima na druge i rade sa frazama uništavanja i potkopavanja drugih.  Ko se god ne slaže sa njima ili ima primedbe na njihov rad, razgovor se može pretvoriti u bučnu razmenu reči, često verbalno vređanje i ponižavanje. Toliko mogu biti agresivni u svom nastupu da čak i kod najsamopouzdanijih kolega mogu da izazovu bes i afektivno ponašanje, bar za trenutak.

Osim toga ponašaju se i na pasivno agresivne načine: ne prenose informacije drugima, ignorišu e-mailove i telefonske pozive, ne pojavljuju se na sastancima, namerno kasne, izostaju i odgađaju izvršavanje radnih zadataka.

Agresivni zaposlenici rezonuju na specifičan način. Da bi razrešili konflikt između motiva za agresivnost i motiva za očuvanjem pozitivne slike o sebi koriste racionalizaciju svojih ponašanja. Što su češće racionalizacije agresivnosti u rezonovanju, pojedinac je psihološki bolje pripremljen za agresiju. Drugim rečima, možemo da znamo koliki je nivo nečije agresivnosti i koliko je neko pripremljen na agresivno ponašanje po tome koliko su česte racionalizacije u rezonovanju pojedinca.

Primeri racionalizacije koje agresivne ličnosti koriste u organizaciji:

Osnova za agresivno ponašanje i agresivnu komunikaciju kod zaposlenih koji primenjuju racionalizaciju u svom rezonovanju može biti:

• Kao odbrana od stida i inferiornosti – usled niskog samopoštovanja osobe su sklone izlivima besa i verbalnim i/ili fizičkim napadima na druge.
• U funkciji manpulacije drugima – osoba želi da navede drugoga da uradi ono to što želi i kako njoj odgovara (instrumentalno ponašanje).
• Kao izraz egoizma – kada osoba oseća da njene želje nisu ispunjene a pri tom se ne obazire na želje i prava drugih. Bitne su joj samo njene želje i da se ona dobro oseća.

Zaposleni koji u ponašanju pokazuju tendenciju ka agresivnosti imaju snažnu vezu između pojma o sebi i agresivnosti. Agresivni pojedinci nemaju uvid u njihovo nesvesno funkcionisanje, a posledično i njihovo ponašanje. Zbog toga sa agresivnom osobom treba izbegavati diskusiju i svađu. Ne dozvoljavajte sebi da vas agresivni kolega isprovocira. Dozvolite minimalnu kritiku od agresivnog kolege, jer bi bila loša ideja upustiti se sa njm u verbalni rat. Čak se ne savetuju ni odbrambeni signali kao, na primer, “Šta Vi mislite ko ste?” i sl.

Agresivan zaposlenik može pokušavati da ljude u svom radnom okruženju provocira na razne načine. Na primer, pokušaj zastrašivanja, namernog omalovažavanja, zbijanje uvredljivih šala, širenje zlonamernih glasina, ogovaranja, upotreba prostih reči, podcenjivanja tuđih stavova iIi mišljenja itd. Ukoliko ostanete smireni, može vam samo zavideti na tome, a neće znati šta  mislite. U svakom slučaju, bićete mogo pametniji od agresivnog kolege. Imajte na umu da ste na radnom mestu i da je mnogo važnije izbeći eskalaciju i dodatni stres na radnom mestu, smanjenu produktivnost i motivaciju za rad, smanjen kvalitet pružanja profesionalnih usluga i na kraju vašim razumnim ponašanjem doprinećete ugledu preduzeća.