Zašto neki ljudi vrše psihoteror na radnom mestu – mobing

Marija se to jutro spremala da krene na posao. Pogleda se u ogledalo, njene oči su bile crvene. Ni ove noći nije mogla da spava. Nije joj se svidelo kako je izgledala. Pokušala je da se našminka, ali su joj se ruke tresle. Jedva je disala. Osećanje straha je bilo i ovog jutra jako. Spremala se da ide na posao. Razmišljala je kakve je neprijatnosti čekaju na poslu tog radnog dana.

Pre samo par nedelja bila je srećna i zadovoljna svojim poslom. Želela je da ima karijeru i učinila je sve što je mogla da ostvari svoj san. Bila je uspešan student. Radila je prekovremeno. Obavljala je poslove koji su za njene kolege bili previše dosadni, suviše monotoni ili nimalo izazovni. Radila je prekovremeno. Pomagala je svojim kolegama u obavljanju poslova koji su za njih bili zamorni. Menjala je kolege u obavljanju njihovih poslova. Bila je ljubazna prema svima.

Sada je sedela na radnom mestu koje je toliko želela. Dugo je radila da bi napredovala u karijeri. Postala je zamenik glavnog urednika. Ali je njen posao iz snova postao noćna mora. Posao koji je njoj dodeljen je želeo da obavlja Marko, njen kolega, koji nije mogao da podnese poraz.

Počeo je psiho teror!

Slušala je tračeve koje je širio o njoj njen kolega Marko i njegovi prijatelji na poslu.  Svakodnevno je trpela neprijateljstva. Bila je ponižavana i ismejavana. „Gde si ostavila dokumentaciju koju sam ti juče dao? Ništa neznaš da uradiš dobro! Samo praviš greške“…

Naravno, Marija je bila pouzdana radnica, sve je obavljala kako treba. Ali i pored toga, trpela je svakodnevne napade. Kada bi ušla u kancelariju, svi bi ućutali. Mogla je da vidi da je pojedini zaposleni ignorišu. Kada bi izašla iz kancelarije, mogla je da čuje smeh i ogovaranja o njoj. Iako je bila zamenik glavnog urednika, nije bila obaveštavana o sastanicima na kojima je trebala da prisustvuje.

Nakon kratkog vremena usled svakodnevnog psiho terora koje je trpela na poslu, dosta se promenila. Zlostavljanje koje je trepela na poslu se odrazilo i na njen privatan život, njeno zdravlje. Sve je više gubila snagu. Postala je neuravnotežena i zamišljena. Sve se više povlačila u sebe. Bila je pod stalnim stresom, jer nije znala kakve je neprijatnosti čekaju na poslu tog radnog dana. Nije znala zašto se to njoj dešava.

Psiho teror na radnom mestu

Oni koji postanu žrtve napada, maltretiranja i zastrašivanja na poslu se nalaze u teškoj situaciji. To je stres koji negativno utiče na mentalno i psihičko zdravlje ličnosti.

Alati nasilnika variraju od negiranja kontakta i informacija, o otvorenim i skrivenim napadima na izgled, reputaciju i performanse do zastrašivanja, ucenjivanja, vređanja i ponižavanja.

Žrtva nasilja može biti tretirana kao vazduh i zanemarivana. Više se ne pozdravlja, ne poziva na sastanke, ne obaveštava o poslovnim aktivnostima, uskraćuju joj se informacije i dezinformacije. Na svaki mogući način joj se stavlja do znanja da je nepoželjna, tako da ostaje sama i osramoćena.

Nasilnik napada na reputaciju žrtve. On širi netačne i uvredljive glasine o žrtvi, što je deo psihijatrijskog tretmana. Nasilnik ismejava, loše tretira, nepoštuje i zastrašuje žrtvu. Ako je nasilnik šef poznato je da se na teret žrtve stavljaju izuzetno teški zadaci za koje se unapred zna da će dovesti do neuspeha. U toku izvršavanja poslovnog zadatka, nasilnik stalno kritikuje i omalovažava rad žrtve stvarajući joj ogroman mentalni pritisak.

Često se dešava i seksualno zlostavljanje ili uznemiravanje, kada je žrtva objekat koji treba da posluži kao sredstvo za lično samodokazivanje, prestiž, nadmoć, samopotvrđivanje, dominaciju, privlačnost i dokazivanje sopstvene vrednosti. Seks je za nasilnika dokaz posedovanja, trijumf, tako da će nasilnik učiniti sve kako bi oslabio žrtvu i slomio njen otpor. Ako uspe osećaće ushićenje i radost, a ako ne uspe frustriranost i bes. Takođe, objavljivanje privatnih slika ili informacija na internetu (Internet mobing) je popularno sredstvo da se žrtva nasilja stavi u loše stanje.

Alarmantni signali koji ukazuju na mobing

Alarmantni signali koji ukazuju na to da ste napadnuti na radnom mestu, da imate nekoga ko radi protiv vas kako bi vas diskriminisao su sledeći:

• Kada se pojavite konverzacija među vašim kolegama prestaje;
• Primećujete da vas neke kolege više ne pozdravljaju ili vam ne uzvraćaju pozdrav ili nisu više ljubazni prema vama;
• U vašem poslovnom okruženju će cirkulisati ciljne glasine koje su za vas neodgovarajuće ili ponižavajuće;
• Vas više ne obaveštavaju o pitanjima kompanije, tako da ste sve više i više glupi zbog neznanja;
• Vaše izjave se reprodukuju pogrešno;
• Saradnja sa vama je bojkotovana;
• Male greške i propusti koje napravite su preterani;
• O vama se priča uvredljivo iza vaših leđa ili u vašem prisustvu;
• Primećujete kako se oko (protiv) vas podiže kao neka vrsta nevidljivog zida;
• Dobijate poslove koji su nevažni za kompaniju ili vas premešataju da radite u neprivlačan ili manje važan deo kompanije.

Zašto bi se žrtva mobinga trebala braniti?      

Ako ste pogođeni maltretiranjem i napadima na poslu, nikako ne trebate podnositi ulogu žrtve. To je najgora reakcija na nasilje zbog negativnog i razornog uticaja koji maltretiranje može da ima na vaše celokupno zdravstveno stanje, na vaš ugled, na vaše samopouzdanje i samopoštovanje, na vaše dostojanstvo. Kada su samopoštovanje i samopouzdanje posebno pogođeni i poljuljani, čini da se žrtva može teško braniti od napada nasilnika. Vremenom dolazi do ozbiljnog ugrožavanja mentalnog i fizičkog zdravlja žrtve.

Efekti psihičkog napada žrtve mogu biti:

• Smanjena efikasnost pri obavljanju poslovnih zadataka;
• Koncentracija i memorija su umanjeni;
• Osećanje straha pri odlasku na posao i boravka na poslu;
• Smanjena motivisanost za obavljanje posla;
• Mentalna otpornost se smanjuje;
• Pojava depresije.

Fizički efekti nasilja mogu biti:

• Poremećaj sna;
• Gastrointestinalni poremećaji koji vremenom mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema;
• Bolovi u leđima;
• Poremećaj srčanog ritma;
• Poremećaj u ishrani;
• Pojava simptoma stresa koje žrtva može pokušati da ublaži alkoholom ili lekovima, što vremenom dovodi do ozbiljnih posledica po zdravlje.

Ukoliko se žrtva ne brani od mobinga, dešava se da se prevremeno penzioniše ili napušta posao. Ćutanje ili nereagovanje na napad i maltretiranje može dovesti do snažne unutrašnje napetosti i osećaja bespomoćnosti. S duge strane, ukoliko biste bili prijatni i ljubazni prema nasilniku, to bi ga podkrepilo da ste psihički slabi, odnosno psihički ranjivi i pogodni da budete žrtva.

Znanje je moć!

Iz ovog našeg primera možda ćete pomisliti da se Marijin kolega samo bori za radno mesto koje je njoj dodeljeno. Ipak, koliko ima ljudi koji žele određene pozicije na poslu i koji ne zlostavljaju svoje kolege koji su na boljim poslovnom položajima.

Ukoliko ste žrtva mobinga, dobro je da se naoružate znanjem o eventualnim razlozima napada i o profilu ličnosti nasilnika. U ovom slučaju znanje je moć!

Pre svega treba da znate da mentalno zdrava i emocionalno stabilna osoba nema potrebu niti želju da pokazuje destruktivno i agresivno ponašanje prema drugim ljudima. Ako ste napadnuti verovatno imate posla sa patologijom ili sa osobom koja je frustrirana zbog toga što u svom životu nije postigla ni jedan uspeh, sa osobom koja je nezadovoljna sobom i svojim životom, iako na prvi pogled ne mora tako da izgleda. To su ljudi koji pate od niskog samopoštovanja i samopouzdanja, ljudi koji ne podnose svoju realnost.

Kako bi očuvali prihvatljivu sliku o sebi, moraju da neguju svoje negativno sampouzdanje. Obzirom da ne mogu da podnesu ljude koji su uspešni, atraktivni, moralni, srećni ili se nečim ističu u pozitivnom smislu, nažalost, često se dešava da počnu da zlostavljaju upravo te ljude. Zlostavljanja se vrše putem zastrašivanja, maltretiranja, pretnji, ponižavanja, vređanja i ucena. U tu svrhu nasilnik može angažovati drugove, kolege, služiće se lažima i lažno sebe uzdizati, manipulisati i varati. Da bi nasilnik uključio što veći broj ljudi protiv izabrane osobe, sebe će predstaviti kao žrtvu izazivajući sažaljenje i samilost kod drugih, dok će osobu koju je izabrao za žrtvu predstaviti kao agresora služeći se lažima, obmanama i prevarama. Sve će to usmeriti u pravcu izabrane osobe (žrtve) kako bi je slomio, poljuljao samopouzdanje, napravio krhkom, ponizio i unizio njen moral, lične vrednosti i kvalitete pred drugima, a sebe uzdigao i nahranio svoje negativno samopoštovanje.

Bez obzira na razlog neuspeha i nezadovoljstva, realni razlozi koji dovode do potrebe da neko pokazuje destruktivno ponašanje prema ljudima koji su potpuno nedužni za nečije nezadovoljstvo sobom i svojim životom, najčešće se kriju u sledećem:

1. Lična nesigurnost. – Saznanje da jedan od realanih razloga destruktivnog ponašanja prema vama može biti lična nesigurnost napadača, a koja se temelji na njegovom/njenom niskom samopoštovanju, može da bude od velike koristi za očuvanje vaše psihičke stabilnosti.

Vi treba da znete da se radi o osobi koja:

• Ne može da se suoči sa realnošću o sebi;
• Nema adekvatno razvijenu bazu ličnosti i identiteta;
• Nema sposobnost za adekvatno nošenje sa nevoljama i frustracijama.

1. Nesposobnost nošenja sa konfliktima. – Zbog nesposobnosti za adekvatno rešavanje konfliktnih situacija na poslu, ali i u životu uopšte, osoba ima brojne nerazjašnjene slučajeve sukoba koje doživljava kao nepravdu od koje nezna da se brani. Zbog toga neupravljano vrši sukob. To znači da žrtva maltretiranja koja je meta uznemiravanja nasilnika obično nije kriva za njegovu nesposobnost i nezadovoljstvo.
2. Odbrambeni mehanizam. – Iako uznemiravanja i intrige izgledaju kao uvredljivo oružje, to je zapravo oružje koje je posledica odbrambenog mehanizma napadača. Odbrambeni mehanizam će se aktivirati kada god se nasilnik oseća inferiorno i ozleđeno. Kada se god njegova prihvatljiva slika dovede u pitanje, želi se osvetiti osobi koja ga je približila njegovoj realnosti. Ukoliko nasilnik uoči da je njegov položaj ili njegova pozicija na poslu mnogo ispod vaše, može osetiti gnev, a gnev rađa potrebu za uništenjem onoga ko ga je približio njegovoj realnoj slici. U tom slučaju možete biti meta napada. Iako ovaj uvid ne rešava sukob sa napadačem, doprineće da se vi osećate manje ugroženo, opreznije, ali i mentalno stabilnije;
3. Nedostatak samopouzdanja. – Generalno napadač ima problem sa samopouzdanjem. Često se dešava da se on oseća inferiorno u odnosu na žrtvu napada, ali i u nepovoljnijem položaju na radnom mestu i u životu uopšte. Zbog svojih ličnih slabosti koje oseća u prisustvu osobe koja je uspešnija od njega, a što je za nasilnika nepodnošljivo, on će vršiti psiho teror tako što će osobu napadati, maltretirati, ponižavati, ogovarati i zastašivati. Na taj način nasilnik će se staviti iznad žrtve i umanjiti neprijatna osećanja zbog svog krhkog samopouzdanja.
4. Kompleks inferiornosti. – Nasilnik nije u stanju da se nosi sa realnošću zbog čega sadržaj koji sebi ne želi da prizna mora na nekoga da projektuje. Obično se radi o kompleksu inferiornosti, o velikoj nesigurnosti, o lošem mišljenju o sebi, sebe kao muškarca ili žene i sl. Zbog toga se inteligencija na dosetljiv, prepreden i profinjen način stavlja u službu manipulacije. To znači da se inteligencija ne usmerava na samoispitivanje da bi se dobio realan uvid u ono što se uistinu radi, već se putem rafinirane inteligencije potisnuti sadržaj projektuje na druge koji se nalaze u blizini. Obzirom da se inteligencija stavlja u službu manipulacije, više je nego jasno da takvi ljudi imaju veoma sebične i koristoljubive ciljeve. Na žalost, poslovno okruženje je idealno za manipulaciju takvih ljudi, gde ljudi rade u zatvorenim prostorijama.
5. Zajednički motiv svih napada je zavist. Nasilnik je zavidan na položaj osobe (žrtve). Činjenica da je njegova žrtva popularnija, prihvaćenija, materijalno bogatija, obrazovanija ili atraktivnija od njega, ali i zbog nemogućnosti nošenja sa frustracijama, razlog je zbog čega osoba postaje meta napada nasilnika.

Neprijatno i bolno osećanje zavisti je među vodećim razlozima napada. Tuđi uspeh, dobra materijalna situacija, kvalitetan život, neka osobina ili vrednost, bilo šta što neko drugi može da vidi da ste bolji od njega. Ukoliko ste vi bolji od nekoga, utoliko je taj neko srazmerno gori od vas. Na taj način svest o tuđem uspehu postaje svest o sopstvenom neuspehu, rađajući bolno i neprijatno osećanje zavisti. Tada se osoba koja zavidi smatra manje vrednom, a osoba kojoj zavidi više vrednom ili kvalitetnijom. Neprijatnost zavisti se može smanjiti ako se smanji ta razlika. To je moguće ostvariti tako što će osoba koja vam zavidi pokušati da vas obezvredi ili uništi ono što vam daje prednost u odnosu na njega. Nasilnik će pokušati da uništi vaše dostojanstvo, vaš ugled i čast, činiće sve kako bi vas unizio i uništio.

1. Emocionalna nezrelost. – Kako osoba emocionalno sazreva, sve više uviđa kako zaista funkcionišu međuljudski odnosi odraslih. Kada ne dođe do adekvatnog emocionalnog razvoja, uglavnom zbog neadekvatne edukacije osobe u detinjstvu, osoba ne može da adekvatno emocionalno funkcioniše u svetu odraslih. Tada se osoba oseća manje vrednom ako je neka druga osoba ne prihvata ili ignoriše ili ako pokaže nezainteresovanost za nju. Dovoljno je da osobu koja nema zdrav i normalan emocionalni razvoj popreko pogledate ili da je ne pozdravite kako on/ona smatra da trba, što za posledicu može imati napad na vas.

Šta da radite ako ste žrtva ovakvih napada na poslu?

Ukoliko ste žrtva napada, izuzetno je važno da znate kako treba da se ponašate i šta treba da preduzmete kako biste sačuvali vaš mir, dostojanstvo, ali i vaše fizičko i mentalno zdravlje.

1. Za početak probajte da razgovarate sa osobom koja vas napada. Pokušajte da saznate koji je razlog takvog ponašanja, zbog čega vas maltretira. Razgovor možete obaviti na poslu, ali i van poslovnog okruženja. Dajte osobi koja vas napada priliku da se izjasni o tome šta zapravo želi od vas.

Pokušajte da nađete kompromis sa osobom koja vas napada. Nažalost, to često znači da ne možete izraziti svoje mišljenje previše otvoreno, već morate steći određenu diplomatsku veštinu, s jedne strane da se složite sa osobom koja vas napada, a s druge strane da ne poremetite sasvim vlastita verovanja.

U toku razgovora probajte da ne remetite njegovo/njeno samopouzdanje, da ne ignorišete sugestije ili zabrinutosti. Ako uvek znate bolje, onda ćete samo provocirati svađe. Te činjenice morate biti svesni kada se bavite tako teškim ljudima.

2. Ako je komunikacija uvek sukob, tada je potrebno držati je na minimumu.To uključuje i napuštanje situacija koje vas povređuju i čine da se loše osećate. Pazite da vas osoba koja vas napada ne isprovocira u toku razgovora, jer nasilnici prave duševne rane kako bi izazvali napad da bi dobili naduvanu pažnju. Nasilniku je potrebno da nahrani svoje loše samopoštovanje. Zato nikada ne napadajte nasilnika u prisustvu drugih! On to upravo i hoće, jer setite se da se on predstavlja kao žrtva, a da vas predstavlja kao napadača. On je dobar a vi ste loši. Dakle, ukoliko ga napadnete u prisustvu drugih, samo ćete potkrepiti njegovu teoriju.

Šta nasilnik želi da postigne?

Vašu eksplozivnu reakciju! IMAJTE TO NA UMU!!! Upravo to želi postići! Iskoristite njegovo vlastito oružje protiv njega samog, jer je ovde znanje moć! Nemojte reagovati na ovu komičnu situaciju i ne brinite o uvredama, čak i ako se osećate jako ozleđeni. Koristite svoju unutrašnju snagu i veru u sebe da čvrsto stojite iznad stvari. Ne dajte mu tačno ono što on želi od vas! Ne dajte mu hranu, jer nasilnik najviše privlači pažnju od takvih eksplozivnih situacija. Važno je da ostanete strogi kako biste se zaštitili. Postavite stroge granice prema nasilniku, jer on nema poštovanje prema granicama. Razlog zbog kojeg mu se ne sviđaju granice je zato što voli dramu, a granice onemogućavaju mogućnost za dramu. Zato je važno da stojite strogo iza ovih granica i ni na koji način ne pokušavajte da pređete preko granice kako biste pokušali manipulisati u svom smeru. Ako uklonite barijeru, odmah će se osmehnuti, prepoznaće to kao slabost i recidiv, insistiraće baš na tome gde ste popustili sve dok ne postigne ono što želi. Dakle, čak i ako je protiv vaših uobičajenih ideja, budite uporni i snažni.

3. Ne pokazujte emocije nasilniku. Ukoliko nasilniku pokažete emocije, napašće vas još jače. Imajte na umu da se nasilnik hrani vašim emocijama, vašim strahom, besom, ljutnjom, gnevom itd. Ukoliko pokažete pozitivne emocije, smatraće vas lakom metom.

4. Ukoliko vaše kolege sa kojima ste bili u dobrim odnosima prekinu da komuniciraju kada vi uđete u prostoriju, ukoliko vas bojkotuju, bilo šta da primetite da narušava vaš ugled u poslovnom okruženju, pitajte zašto. Budite odlučni, čak i ako osećate strah ili ako se plašite negativnog ishoda. Ovo je bolji način nego da se krijete, trpite i ćutite. Rešavanje konflikata među zaposlenima na poslu izaziva poštovanje. Znaćete o čemu se radi, jer će među zaposlenima da se nađe neko ko će vam reći istinu.

5. Nasilnici su u realnosti nesigurni ljudi koji pate od niskog samopoštovanja. Oni neguju svoje negativno samopoštovanje uznemiravajući druge koji su ugledni, uspešni i poštovani ljudi, pokušavajući da ih učine malim. Ukoliko shvate da ste razotkrili njihovu podmuklu igru, obično zaustavljaju napade, mada se dešava i to da menjaju taktiku napada.

6. Budući da su zlostavljači kukavice, ne usuđuju se napadati žrtve u prisustvu drugih. Zbog toga kada trebate da obavite razgovor o poslu sa osobom koja vas napada, najbolje je da to uradite u prisustvu drugih ljudi. Budite unapred spremni na provokacije, nemojte reagovati na njih. Koristite moć znanja o razlozima napada na vas i ostanite smireni. Razgovor ograničite isključivo i samo onoliko koliko morate da biste obavili posao.

7. Napišite zapis o uznemiravanju. Napravite neku vrstu dnevnika o tome ko vas napada, kako i kada su nastupili napadi i koje su posledice imale po vas. Obavezno to dokumentujte. Snimajte mobilnim telefonom ili na neki drugi način svaku situaciju koja je nepovoljna po vas. Snimajte mobilnim telefonom svaki napad, razgovor koji se odnosi na vređanje, uznemiravanje i zastrašivanje, svaku situaciju koja je po vas nepovoljna. Ukoliko napadi ujačaju razgovarajte sa menadžmentom kompanije ili organizacije u kojoj radite.

Ako je nasilničko ponašanje diskriminacija na temelju rase, etničkog porekla, vere, invaliditeta, dobi ili spolnog indetiteta, snimajte mobilnim telefonom ili na neki drugi način to dokumentujte i izvršite prijavu top menadžmentu kompanije. Ukoliko napadi postanu učestali i agresivni, a menadžment kompanije ne preduzima ništa, prijavite slučaj policiji u pratnji advokata.

Strategije za vaše fizičko i emocionalno blagostanje

1. Nasilničko ponašanje dovodi do stresa na poslu. Zbog toga se savetuje da se nakon posla radi na smirivanju stresa fizičkim vežbanjem ili nekim drugim aktivnostima koje dovode do mentalnog smirivanja;

2. Moralna podrška vaših kolega vredi mnogo. Međutim, ne biste se trebali nadati previše za pomoć vaših kolega, jer oni iz straha ne iskazuju solidarnost sa žrtvom nasilničkog napada. Nekada se dešava da psihički labilniji ljudi iz straha stanu na stranu nasilnika. Samo saznanje da oni lično nemaju ništa protiv vas i da se plaše nasilnika, može da pomogne u razumevanju njihovog ponašanja. Ipak, trebate saveznike koji vas emocionalno podupiru i koji jačaju vaša leđa. Okružite se prijateljima, kolegama, porodicom;

3. Iako ste napadnuti, ne razmišljajte negativno ili o osveti. Budite iznad toga, jer vi treba da budete sebi važniji od napadača koji je iz nekih razloga nesrećan i koji svoju nesreću pokušava da neguje uništavanjem ili ponižavanjem drugih. Vaš napadač nije deo vašeg života! Živite svoj život okruženi prijatnim i uspešnim ljudima i pozitivnim mislima.

4. Ne razmišljajte o tome šta drugi na poslu o vama govore. Nije zdravo provoditi vreme brinući i razmišljajući o tome šta drugi o vama misle ili govore. Osećaj samopoštovanja u takvim situacijama najčešće oslabi, a tuđe mišljenje počne emocionalno da utiče na nas. Svakako je dobro biti među osobama koje pozitivno misle o vama i koje vas prihvataju, jer to jača vaše samopoštovanje.

5. Ne stavljajte sebe u poziciju žrtve. Ako stavljate sebe u poziciju žrtve okrivljavajući druge za nešto što vam se dešava, lako možete postati preopterećeni time, a vaše samopouzdanje i samopoštovanje će sve više gubiti na snazi. Umesto toga preuzmite odgovornost za svoja dela. Radite na jačanju svoje pozicije i svog položaja, kako na poslu, tako i u životu uopšte. Jačajte vaše individualne snage koje ćete moći adekvatno koristiti u suočavanju sa teškim ljudima. Umesto da energiju usmerite u pravcu osvete, usmerite je na jačanje vaše pozicije. Nasilnik ne zaslužuje da se njime bavite i trošite svoje vreme na njega.

6. Imajte na umu da iako nasilnik voli da se naduva do božanstvene figure, istina je da je on osoba sa greškama i slabostima. Treba da znate da se ne treba zagušiti u strahu i da ne treba da budete začarani kao pod hipnozom. Privlačenje nasilnika i njegove snažne harizme može se prekinuti ako se snažno odredite, uvek kritički razmišljate i da znate za svoje snage i potrebe, ali i za vaša ograničenja. Dakle, možete zadržati svoju autonomiju.

Da li i dalje vidite osoba koja vas napada kao jaku i snažnu ili iznenada vi više ne vidite jaku već osetljivu i nesigurnu osobu ispred vas? Ovo će vas lišiti straha ove osobe, jer iznenada vi više ne vidite snažnog frajera, već samo ožalošćenog. To vam može mnogo toga objasniti po pitanju razloga napada na vas i učiniti da zadržite svoj duševni mir.